Obrazovanje o medijskoj pismenosti
Uvodna sekcija (tematski format)
-
Ovaj kurs pruža osnovna znanja i veštine o medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju, neophodne za razumevanje savremenih medija i medijskih sadržaja, kao i za razumevanje, tumačenje i kreiranje poruka i članaka koje primamo i šaljemo putem masovnih medija.
Kurs sadrži 20 lekcija o medijskoj pismenosti i oslanja se na metodu kombinovanog učenja (blended learning), pristup obrazovanju koji kombinuje onajn edukativne materijale i mogućnosti za onlajn interakciju sa klasičnim predavanjima u učionici. Učesnici će biti upoznati i uvedeni u ključne koncepte u oblasti medija i komunikacija, osnaženi i ohrabreni da zauzmu kritičku, aktivnu ulogu građana i socijalno odgovornu ulogu prema savremenom medijskom pejzažu, i obučeni da proizvode članke na engleskom jeziku dovoljnog kvalitetnih da mogu biti objavljeni. Polaznici če učiti o važnosti i uticaju medija, njihovoj sveprisutnosti, načinu na koji su poruke konstruisane i kako se mogu dekonstruisati, dekodirati i kritički proceniti u pogledu kvaliteta, pouzdanosti, objektivnosti itd., i upućeni da razumeju širi kontekst u kojem mediji funkcionišu i diskurs koji koriste kako bi se obratili korisnicima/primaocima.
Kurs će obuhvatiti nekoliko većih oblasti medijskog univerzuma, od kojih svaka pokriva niz različitih tema: Vrste medija: Tradicionalni vs. Društvene mreže; različita značenja medijske pismenosti; 5W + 1H – osnovna pravila odgovornog novinarstva (Ko?, Šta?, Kada?, Gde?, Zašto?, plus: Kako?); Pronalaženje negativca – Kako analizirati i kritički čitati medijske poruke?; Svet u 30 minuta: Konstruisanje TV vesti; Reprezentacija i simbolika u medijima; pristransost u medijima; Spin doktori – Šta je medijsko spinovanje?; Lažne vesti i kako ih prepoznati (CRAP test), Moć medija (vrlo kratak pregled masovnih medija, istraživačko novinarstvo i primeri najuticajnijih slučajeva u istoriji medija – afera Watergate, WikiLeaks, Panamski papiri), nekoliko lekcija o stilu i pisanju na engleskom jeziku i kako unaprediti vaše veštine istraživanja, pisanja i objavljivanja. Sve polaznike pozivamo da šalju svoje radove za Transnacionalni omladinski magazin ili TYM.
-
Cilj ovog kursa je da pruži uvod u neke osnovne koncepte medijske pismenosti. To podrazumeva razumevanje uloge i moći medija u današnjem svetu, ali i razumevanje načina na koji se medijske poruke konstruišu i, koliko god je to moguće, sticanje veština da ih sami napravite. Kako bismo stekli uvid u medijsku pismenost, detaljnije ćemo obuhvatiti ovih 6 tema:
Kao što vidite, neke lekcije su informativnije i daju kratko teorijsko objašnjenje osnovnih koncepata, dok su druge praktičnije i orijentisane ka unapređenju pisanja i stila.
LEKCIJA 1 – Uvod
Ova lekcija upoznaje polaznike sa sadržajem kursa o medijskoj pismenosti, tj. 20 lekcija i metodi kombinovanog učenja.Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 1.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
-
Lekcija 2 uvodi pojam medija. Učićete o konceptu medija, poreklu i značenju reči, primerima različitih medija, od tradicionalnih do najnovijih, razumećete masovne i globalne medije, i razmatrati ulogu medija u procesu komunikacije.Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 1.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Pogledajte kratko uvodno predavanje naslovljeno Šta je medijska pismenost? koje objašnjava pojam medijske pismenosti.
Prezentaciju predavanja u Preziju možete pronaći ovde.
Dakle, šta su to mediji i, tačnije, masovni mediji koji su danas toliko važni?
Da bismo shvatili ulogu medija, prvo moramo da razumemo ulogu medija u procesu komunikacije. Termin medij potiče od latinske reči medium, što znači nešto između. U procesu komunikacije, mediji su na taj način nešto što posreduje, nešto što prenosi poruke ili povezuje učesnike u komunikaciji.
Klasičan model komunikacije, kako ga je opisao lingvista ruskog porekla Roman Jakobson, ima dva osnovna činioca: 1) pošiljaoca, odnosno instancu koja šalje poruku, i 2) primaoca, tj. instancu koja prima poruku. Medij je nešto između što povezuje ovo dvoje ili prenosi poruku od pošiljaoca ka primaocu:
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovaj kratki Kahoot kviz sadrži 5 pitanja vezanih za lekciju o komunikaciji i masovnim medijima
-
-
Ova tema uvodi pojam medijske pismenosti. Učićete o razlici između uskog shvatanja medijske pismenosti kao sposobnosti čitanja i pisanja i šireg shvatanja pismenosti kao posedovanja određenih znanja i veština. Takođe, razmatraćemo konceptu funkcionalne pismenosti i pitanje šta znači biti medijski pismen u današnjem svetu?
Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 3.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovo kratko video predavanje objašnjava pojam medijske pismenosti.
Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Pariska deklaracija o medijskom obrazovanju iz 2007. godine
UNESCO ozbiljno shvata medijsku pismenost! Več 1982. godine, UNESCO (organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) donela je tzv. Grinevaldsku deklaraciju, u kojo se kaže:
‘Živimo u svetu u kom su mediji sveprisutni: sve više ljudi provodi znatan deo vremena u gledanju televiziji, čitanju novina ili nedeljnika, slušajući ploče ili radio. U nekim zemljama, recimo, deca već provode više vremena u gledanju televizije nego što provode u školi.’
‘Pre negoli da osudimo ili prigrlimo nesumnjivu moć medija, moramo da prihvatimo njihov značajan uticaj i upliv širom sveta kao činjenično stanje, kao i da uvažimo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. He treba umanjivati uloga komunikacije i medija u procesu razvoja, kao ni funkciju medija kao instrumenata aktivnog građanskog učešća u društvu. Politički i obrazovni sistemi moraju da prepoznaju njihovu obavezu da kod svojih građana promovišu kritičko razumevanje fenomena komunikacije.’
Godine 2007, UNESCO je doneo još jednu deklaraciju u Parizu, koju možete pročitati an linku iznad ili ovde.
-
Otvoreno: понедељак, 15. март 2021, 00:00Polaznici morajuPregledPredajte rad
Vežba - sažetak Pariske agende u 200 do 300 reči.
Pokušajte da ukratko opišete Parisku agendu tako što ćete se rukovoditi sledećim pitanjima: ko ju je, kada i zašto doneo? Koje su četiri smernice iz Grinevaldske deklaracije koje su zadržale važnost u Pariskoj agendi? Koje su preporuke za sve četiri smernice? Koje smernice Vi smatrate najvažnijima i zašto?
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
http://www.medijskapismenost.net/
Priručnik Osnove medijske pismenosti
Medijska pismenost i civilno društvo
na srpskom-hrvatskom-bosanskom; ur. Nata Zgrabljić RotarMedia Literacy now vebsajt
Transmedia convergence (sa Henrijem Dženkinsom, na engleskom) -
Polaznici morajuOznači kao završeno
Imate 5 minuta da odgovorite na ovih 5 pitanja, formulisanih na osnovu prethodnog predavanja.
Procenat tačnih odgovora potreban za prolaz na ovom kvizu je 80%.
Da biste pristupili kvizu, molimo Vas da se ulogujete kao gosti, koristeći
korisničko ime: test
lozinku: test
-
-
Kritički čitati medijske poruke znači biti svestan ugla iz kog je predstavljena neka priča, vest ili medijski sadržaj, kao i medijskih sredstava i tehnika koje su upotrebljene u izveštavanju.Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 4.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Kritičko čitanje medijskih poruka podrazumeva razmišljanje o uglu, perspektivi iz koje je neka priča ispričana. ilustrovaćemo ovu ideju tako što ćemo pogledati nekoliko različitih medijskih priloga o krizi u Siriji.Prezi prezentaciju predavanja možete pronaći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Otvoreno: уторак, 21. новембар 2023, 23:00Polaznici morajuOznači kao završeno
KINA I RUSIJA U POLITICI I MEDIJIMA U SAD
Zadatak: pažljivo pogledajte ova dva video klipa
Sada, razmislite i pokušajte da date odgovore na sledeća pitanja u formi nekoliko pasusa (ukupno do 500 reči ili stotinak reči za svako pitanje):
Ko bi ovde bili "dobri" a ko "loši momci"?
Ko je od zvaničnika predstavljen, tj. čije su sve izjave date i kakvo mesto oni imaju u vlasti (vodeće, manje bitne figure...)?
Kako izgledaju snimci iz Rusije i Kine?
Šta mislite o ukupnoj poziciji-gledištu tvoraca ovih priloga?
Da li nam to nešto govori o ukupnom stavu date TV mreže i njene publike/društva kojem se obraća uopšte?
-
-
Ova lekcija uvodi osnovne pojmove koji ilustruju osnovne novinarske principe.
Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 5.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Predavanje Osnovni principi novinarstva objašnjava osnovne pojmove koje očekujemo da vidimo u svakom dobrom medijskom izveštavanju. Njegova suština je sumirana u principu 5 W i 1 H, što znači da bi vaša informacija trebalo da sadrži odgovore na sledećih 5 pitanja: Ko, Šta, Zašto, Kada i Gde, kao i Kako.
Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Igrajte kratak Kahoot kviz o Osnovnim novinarskim principima
Koristan savet - ako se kolebate oko tačnog odgovora, oslonite se na sliku!
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ova prezentacija ukratko predstavlja razvoj odgovornog novinarstva i pruža primere najuticajnijih slučajeva u istoriji istraživačkog novinarstva, kao što su Votergejt skandal, Vikiliks, Panama papiri...
-
-
U okviru ove teme ponudićemo praktične savete vezane za neke osnovne principe dobrog novinarstva. Zasnovana mahom na zanimljivom blogu Journalistics novinara Džejmsa Portera i druge slične izvore, ona sažima ove elemente u top deset saveta za dobro izveštavanje. Ovih deset praktičnih pravila su: imenujte svoje izvore, budite objektivni, budite višeslojni, budite precizni, ne plagirajte, ne verujte svemu bezrezervno, vodite dobre beleške, ne pišite u maniru romana toka svesti, pronađite svoj glas, nikada ne prestajte da učite i uživate.
Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 6.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovaj kratak video predstavlja 10 bitnih novinarskih pravila odnosno 10 saveta za dobro novinarstvo, prilagoženih sa liste Džeremija Portera sa bloga Journalistics.
.
Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Istraživačko novinarstvo često se određuje kao oblik novinarstva u kom novinari dubinski istražuju jednu temu, kao što su teški zločini, politička korupcija ili lošđe postupanje nekih preduzeća ili kompanija.
Organizacije istraživačkih novinara:
• IRE (www.ire.org) – uz američke već godinama okuplja i novinare, urednike, predavače i trenere, te studente novinarstva iz celog sveta.
.• Globalna mreža istraživačkih novinara (Global Investigative Journalism Network) osnovana je 2003. godine, a čine je članovi iz svih nacionalnih, regionalnih i kontinentalnih organizacija istraživačkih novinara.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Dodatni izvori i materijal o istraživačkom novinarstvu:
Internet pruža mnoštvo korisnih, praktičnih i pronicljivih priručnika o istraživačkom novinarstvu, koji sadrže vodič kroz sve korake o tome kako pronaći dobru priču, pratiti je, kako se odnositi prema sagovornicima, odrediti minimalnu i maksimalnu hipotezu itd.
Ten Steps to Investigative Reporting, Lusinda Flison je publikacija na engleskom Međunarodnog novinarskog centra (International Center for Journalists)."Proširite razumevanje istraživačkog novinarstva! Nemojte se ograničavati! Istraživačko novinarstvo je više od priča koje razotkrivaju korupciju i kriminalnu aktivnost. Važne i poželjne teme takođe su one koje pokazuju kako sistem (ne) funkcioniše, ili rekonstruišu složene događaje. Reporteri u mnogim novinama otkrivaju da su njihovi čitaoci veoma zainteresovani za to kako stvari rade, šta se dešava, i kako to može uticati na obične ljude."
Istraživačko novinarstvo: od BIRN-ovih otkrića do izmišljenih pornića, kratak priručnik o istraživačkom novinarstvu uglednog srpskog istraživačkog novinara Branka Čečena
ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO, publikacija koju je 2009. godine objavio Fridrih Ebert Štiftung u Sarajevu.
What is investigative journalism? (Šta je istraživačko novinarstvo). Knjiga i vebsajt Konrad Adenauer fondacije (Africa)
"Kada budete pročitali ova poglavlja i uradili vežbe i pročitali dodatni materijal, bićete u stanju da: definišete praksu istraživačkog novinarstva, njegovu misiju i neka osnovna pravila, razmotrite veštine i lične kvalitete potrebne istraživačkim novinarima, pronađete teme i odgovarajuće pristupe za istraživačke priče..."
The Global Investigative Journalism Casebook, (Globalna zbirka istraživačkog novinarstva),
UNESCO-va edicija obrazovanju novinara"Zbirka služi kao dopunski materijal za potrebe obuke, sa ciljem da poboljša razmenu dobrih praksi i umrežavanje u istraživačkom novinarstvu širom sveta. Sadrži više od 20 nedavnih istraživačkih priča širom sveta, pokrivajući širok spektar aktuelnih tema od posebnog interesa za UNESCO, poput slobode informacija, dobre uprave, socijalnih i pravnih pitanja, životne sredine, zdravlja i pola ... objašnjenje kako su autori sproveli svoja istraživanja i pisanje dela. Mnogi autori pripadaju Globalnoj mreži istraživačkog novinarstva, a priče ilustruju savremene tehnike i visoke standarde
Istraživačko novinarstvo, priredio Hjugo de Berg
U novijoj istoriji istraživačko novinarstvo često je doprinosilo obaranju vlada, hapšenju političara, donošenju zakona, razotkrivanju grešaka u radu pravosuđa... I dok su rezultati istraživačkog novinarstva opšteprihvaćeni, objašnjenja teorije i prakse su veoma različita. Ova knjiga britanskiha autora, predavača na Notingem Trent univerzitetu, kritički je uvod u tradiciju i praksu istraživačkog novinarstva. Počinjući sa istorijskim pregledom, autori objašnjavaju kako treba razumeti istraživačko novinarstvo u okviru masovnih medija, kakav je njegov odnos prema pravnom sistemu, zatim kakva je uloga etike u istraživanju kao i uticaj novih tehnologija i interneta na novinarsku praksu. Kombinujući analize primera istraživačkog novinarstva u nacionalnoj i lokalnoj štampi, radiju i televiziji i intervjue koje su napravili sa novinarima, urednicima i producentima, autori se zalažu za praksu istraživanja i obelodanjivanja činjenica i razmatraju budućnost ovog vida novinarstva.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Cilj ove vežbe (dostupne na vebsajtu MediaLit.org) jeste da steknete bolje razumevanje načina na koji su konstruisane tj. napravljene medijske proruke. Odluke o tome šta uključiti a šta izostaviti kao vest neprestano se donose, i tvorci medija bore se da postihnu ravnomernost i ravnotežu između različitih potreba. U ovoj vežbi vi ćete imati ulogu urednika Dnevnika tako što ćete napraviti raspored za Dnevnik tj. informativnu TV emisiju od 30 minuta, i time iskusiti proces donošenja ključnih odluka o tome šta ide u program a šta nikada neće biti viđeno.
Ciljevi: Bićete u stanju da…
1. Iskusite ulogu urednika vesti.
2. Definišete faktore od kojih zavisi odlučivanje o vestima.
3. Istražite prirodu medijskih vesti koje su svesno tako konstruisane da subjektivni, lični izbori utiču na to koje će vesti biti saopštene.
Vaši zadaci su:
I. Najpre, da odete na vebsajt Newseum (na engleskom) koji sadrže naslovne stranice stotina novina iz desetina zemalja, ili Naslovne strane (na srpskom). Newseum sadrži i opciju "pregled mape" koja Vam omogućava da možda nađete i Vaše lokalne novine kao i gradove u blizini.
II. Uporedite naslovne stranice različitih novina - Koje priče su na više naslovnih strana? Koje su na samo jednoj? Kakva osećanja ili utiske dobijate od tih različitih naslovnih strana? Uporedite naslove i podnaslove za istu priču u različitim novinama. Kako se one razlikuju po tonu i implikacijama? Kako naslovi utiču na način na koji čitamo priču? Uporedite fotografije povezane sa istom pričom u dvema novinama. Na koje načine te fotografije nalikuju ili se razlikuju jedna od druge? Šta fotografije sugerišu o priči? Koji bi bili neki od načina na koje naslovi i fotografije utiču na tumačenje ovih novinskih priča?
III. Sastavite sopstvenu naslovnu stranicu. Dok to radite, razmislite o sledećem - kako i zašto ste odlučili da izaberete određene događaje a da izostavite neke druge? koje fotografije-vizuelni materijal ste uključili i zašto? Koje naslove i podnaslove ste izabrali - mogu li oni biti neutralni i kakvu poruku oni prenose?
-
-
LEKCIJA 7 Osnovna pravila pisanja pruža praktičan uvod u osnovna pravila pisanja, kao i neke savete i primere o strukturi pisanih radova, a zatim definiše paragrafe kao osnovne jedinice i kako bi trebalo da budu sastavljeni. Na kraju, pruža informacije o reviziji i uređivanju kao važnim delovima procesa pisanja.
Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 7.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Svaka priča i svaki pisani tekst počivaju na izvesnoj logici, tj. svi su sastavljeni prema nekim načelima. Cilj ovo kratkog predavanja Osnovna pravila pisanja (10:46), je da prepoznamo neke osnove principe i logiku koja (bi trebalo da) se nalazi u pozadini svakog pisanog teksta.
Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Imate 10 minuta da odgovorite na ovih 7 pitanja, formulisanih na osnovu prethodnog predavanja.
Procenat tačnih odgovora potreban za prolaz na ovom kvizu je 80%.
Da biste pristupili kvizu, molimo Vas da se ulogujete kao gosti, koristeći
korisničko ime: test
lozinku: test
-
-
LEKCIJA 8 Tema Šta je stil? uvodi pojam stila. Razmatraćemo nekoliko aspekata i vrsta pisanja i stila: rečnik, strukturu, ton, pripovedanje, gramatiku itd. Takođe ćete se upoznati sa tipičnim stilskim vrlinama i manama, kao i sa primerima dobre i loše upotrebe stila i pisanja.Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 8.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Koristan sažetak osnovnih stilskih principa iz knjige John R. Trimble, Writing with Style: Conversations on the Art of Writing (na engleskom jeziku), kao što su:
1 “Getting Launched”
2 “Thinking Well”
3 "How to write a critical analysis"
4 "Openers"
5 "Middles"6 "Closers"
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Napredni test stilskih veština:
(za IELTS test)
IELTS test je jedan od najrasprostranjenijih i praktično univerzalno prihvaćenih testova engleskog jezika. IELTS skraćenica znači: International English Language Testing System - Međunarodni sistem testiranja engleskog jezika - dakle, to je test engleskog jezika za procenu veštine, razvijen i sproveden od strane Britanskog saveta u saradnji sa IDP Education i Cambridge Assessment English.IELTS sistem je visoko cenjen i široko prepoznat kao najpopularniji test engleskog jezika. Bez obzira da li želite da studirate, razvijate svoju karijeru ili se nastanite u zemlji u kojoj se govori engleski jezik, IELTS Vam može otvoriti taj put.
Na gorenavedenom linku možete uraditi 2 pripremna testa i tako testirati i vežbati Vaše veštine pisanja na engleskom jeziku.
-
-
LEKCIJA 9 - Deset stilskih zapovesti pruža praktična uputstva o nekim osnovnim stilskim principima.
Pogledajte kratak uvodni video o LEKCIJI 9.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Sledeća tema na ovom kursu je lista Deset stilskih zapovesti. Ovde se oslanjamo na čuvenu knjižicu The Elements of Style, koju je pre više od 100 godina napisao Vilijam Strank a pre pola veka preuredio Elvin Vajt. Mnogi je smatraju najboljim priručnikom za mlade novinare. Na svega nekoliko desetina stranica, ova knjiga sažima sva najvažnija pravila i primere tipičnih grešaka u engleskom jeziku.
Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Igrajte Kahoot kviz od 12 pitanja o osnovnim pravilima pisanja i medijskoj pismenosti
Srećno!
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Za one koji bi želeli da poboljšaju svoj pisani stil na engleskom jeziku, odličan izvor za to predstavlja poznata kratka knjiga The Elements of Style koju je napisao William Strunk još pre stotinu godina, a preradio E. B. White. Ova knjiga imala je bezbroj izdanja pa se i dalje smatra jednim od najboljih uvoda u dobro pisanje na engleskom jeziku. Takođe, budući da sadrži i mnoga univerzalna pravila pisanja, knjiga je od koristi za svakoga ko želi da sazna više o stilu i poboljša svoje pisane veštine.
Pročitajte pažljivo odeljak - Elementary Principles of Composition str. 15-32.
-
-
LEKCIJA 10 nudi praktične savete koji slede neka osnovna pravila dobrog pisanja i gramatička pravila na engleskom jeziku. Oslanjajući se na knjigu Elementi stila Strunka i Vajta, lekcija sažima ove elemente u obliku 10 pravopisnih "zapovesti".
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 10.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Sledeća tema u ovom delu kursa posvećenog stilu i pisanju je lista deset osnovnih pravila ispravne upotrebe jezika, neka vrsta top 10 liste osnovnih gramatičkih pravila na engleskom jeziku ili najčešćih grešaka koje ljudi prave, ali koje uglavnom važe i na srpskom i drugim jezicima. Naš izvor za to je prethodno pomenuta knjiga Elementi stila koju je pre 100 godina napisao Vilijam Strunk i koju je pre nekih pola veka uvećao Elvin Vajt.
Prezi prezentaciju predavanja na engleskom možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Za one koji bi želeli da poboljšaju svoj pisani stil na engleskom jeziku, odličan izvor za to predstavlja poznata kratka knjiga The Elements of Style koju je napisao William Strunk još pre stotinu godina, a preradio E. B. White. Ova knjiga imala je bezbroj izdanja pa se i dalje smatra jednim od najboljih uvoda u dobro pisanje na engleskom jeziku. Takođe, budući da sadrži i mnoga univerzalna pravila pisanja, knjiga je od koristi za svakoga ko želi da sazna više o stilu i poboljša svoje pisane veštine.
Pročitajte pažljivo odeljak - Elementary Principles of Usage str. 1-15.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovaj vebsajt sadrži spisak raznih interaktivnih kvizova o gramatici i pisanju na engleskom jeziku koje možete odigrati u bilo koje doba. Ovi kvizovi i vežbe pokrivaju sve glavne oblast istila i pisanja, kao što su: osnovni delovi rečenice, glagoli, fraze i sintagme, strukturne greške, interpunkcija, spelovanje, rečnik i oppšti gramatički kvizovi.
Za one koji žele da provere svoje znanje pravilne upotrebe srpskog jezika, dostupni su: kratki kviz gramatike Proveri svoje znanje, pravopisni kviz, a razrešenje mnogih jezičkih nedoumica možete naći na vebsajtu Pismenica.
-
-
LEKCIJA 11 - Pisanje koncepta, daje korisne savete za poboljšanje pisanja i stila – pisanje koncepta i skice rada koji će služiti kao podsetnik i uputstvo za pisanje članka; lekcija sadrži i savete o tome kako predstaviti najvažnije informacije, argumente i skicirati strukturu rada.Pogledajte katak uvodni video u LEKCIJU 11.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovaj kratak Kahoot kviz pomoći će Vam da obnovite neke osnovne principe o pisanju efikasnog koncepta/skice članka.
-
-
LEKCIJA 12 - Pronalaženje pouzdanih izvora pruža pregled pouzdanih i nepouzdanih izvora informacija i nudi primere za oba tipa podataka.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 12.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovaj Kahoot kviz pomoći će Vam da obnovite temu ne/pouzdanih i verodostojnih izvora informacija.
-
-
LEKCIJA 13 - Lažne vesti uvodi pojam lažnih informacija i lažnih vesti, a sadrži i neke osnovne podatke o lažnim vestima i tome kako ih prepoznati, kao i dodatne izvore i linkove na ovu temu.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 13.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ova prezentacija sadrži neke osnovne podatke o lažnim vestima, o tome kako ih prepoznati, kao i dodatne izvore i linkove na ovu temu.U najkraćem, “lažne vesti” su one medijske priče koje su neistinite: sama priča je izmišljena, bez verodostojnih činjenica, izvora ili citata.
Dodatni izvori:
•Lista vebsajtova sa lažnim vestima na Vikipediji, od kojih većina proizvodi lažne političke vesti (na engleskom)•Fact v. Fiction - Fake News: koristan vebsajt na engleskom jeziku koji sadrži primere lažnih vesti, podatke o vebsajtove sa lažnim vestima, kvizove i onlajn igrice radi vežbanja u nalaženju i prepoznavanju lažnih vesti•Još jedan indeks vebsajtova (mahom na engleskom jeziku) koji šire lažne vesti od strane Columbia Journalism Review (CJR)•Koristan vebsajt o Prepozavanju lažnih izvora vesti (na engleskom jeziku)•Knjiga: Stebbins, Leslie. (2015). Finding Reliable Information Online: Adventures of an Information Sleuth. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2015Stebings nudi zanimljivu knjigu u kojoj svako poglavlje predstavlja primer jedne onlajn potrage za informacijama, od pitanja da li je crno vino dobro za zdravlje do toga gde otputovati za praznike. Ona prati pretraživače poput Gugla i specijalizovanih veb lokacija i traži izvore i korene informacija kako bi pokazala koji su dobri i pouzdani izvori.Borba protiv lažnih vesti kod nas:
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Istina ili laž? je kratak test od 10 pitanja koji je razvio poznati portal Politifact, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo. Ova pitanja pomoćiće Vam da odredite i procenite da li je određeni vebsajt, članak, ili izvor informacija pouzdan ili nije. Nakon što završite kviz, dobićete povratnu informaciju o tome da li je dati izvor pouzdan, lažan ili je sumnjiv i potrebna mu je dodatna provera.
-
-
LEKCIJA 14 - Provera činjenica objašnjava načelo proveravanja podataka i činjenica neke informacije, teme ili članka koje čitate, pišete, gledate...Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 14.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Provera činjenica - fektčeking je, ukratko, provera istinitosti i ispravnosti teksta, rečenice, slike, snimka ili bilo koje druge
vrste sadržaja koji objavljujemo, proizvodimo ili primamo.U prezentaciji dostupnoj na linku iznad, ukratko ćemo videti:
1) Šta je provera činjenica u kontekstu (istraživačkog) novinarstva, i2) Gde tragati za pouzdanim informacijama?
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Pogledajte ovaj Kahoot kviz na temu provere činjenica!
-
-
Ova lekcija predstavlja koncept novinarske etike, a naročito etičkih principa i dobre prakse na kojima počiva odgovorno novinarstvo. Izlaganje o etici novinarstva oslanja se na Etički kodeks međunarodnog Udruženja profesionalnih novinara, kao i na Etički kodeks Udruženja novinara Srbije.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 15.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Novinarska etika odnosi se na etička pravila i načela kojih novinari treba da se pridržavaju i slede.
Etički kodeks Udruženja profesionalnih novinara (Society of Professional Journalists - SPJ Code of Ethics) predstavlja jedan od najuticajnijih i najjasnijih izraza etičkih standarda u novinarstvu.
U Srbiji, najvažniji dokument predstavlja Kodeks novinara Srbije koji su 2006. godine zajednički doneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, dve glavne novinarske organizacije u zemlji, posle brojnih javnih rasprava u kojima su učestvovali novinari, predstavnici medija i medijski stručnjaci.
Neki od temeljnih principa tog Kodeksa su:
I ISTINITOST IZVEŠTAVANjA
Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.
II NEZAVISNOST OD PRITISAKA
Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadležnih urednika. Novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tačnosti.
III SPREČAVANjE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA
Novinar ne sme da prima ili traži materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija.
IV ODGOVORNOST NOVINARA
Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Otvoreno: уторак, 26. децембар 2023, 11:08Zatvara se: понедељак, 26. јануар 2026, 12:08
Popunite ovaj kratak, jednominutni Mudl test o novinarskoj etici tako što ćete prepoznati četiri temelja etičkog novinarstva.
-
-
LEKCIJA 16 - Poboljšavanje prve verzije predstavlja neke načine na koje možete poboljšati kvalitet vašeg pisanja nakon što ste napisali prvu verziju. Učićete o tome kako pristupiti svom pisanju kao skici, kako se distancirati od sopstvenog pisanja i objektivno ga posmatrati kako biste ga poboljšali.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 16.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
-
LEKCIJA 17 - Omladinski aktivizam
Ova tema uvodi pojam omladinskog aktivizma. Upoznaćemo neke osnovne pojmove o omladinskom aktivizmu uopšte, a zatim se fokusirati na omladinski aktivizam u oblasti medija.Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 17.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
U ovom segmentu kursa, razgovaraćemo o aktivizmu mladih. Najpre ćemo razmotriti neke detalje o aktivizmu mladih uopšte, a zatim se posebno fokusirati na aktivizam mladih u oblasti medija. Razmatraćemo pitanjima kao što su: Šta je aktivizam mladih, zašto je važan, koje forme aktivizma mladih postoje, kako mladi postaju aktivisti, kako koristiti društvene medije kao alat za aktivizam mladih i tako dalje. Zatim ćemo detaljnije istražiti dva reprezentativna slučaja aktivizma mladih. Prva studija slučaja biće posvećena dokumentarcu pod nazivom "Kony 2012", koji je postao viralan i doveo do međunarodne intervencije sa ciljem obaranja osumnjičenog za ratne zločine. Drugi studijski slučaj je priča o Malali Jusafzai, najmlađoj dobitnici Nobelove nagrade.
Kratko, uvodno predavanje naslovljeno Omladinski aktivizam koje objašnjava značenje ovog pojma.
Pauerpoint prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Malala Jusafzai je sa samo 17 godina postala najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir zbog svoje borbe protiv nasilja nad decom i zalaganja za pravo devojčica da se školuju. Malala je rođena u regiji koja se zove Svat dolina, a koja se nalazi u Pakistanu u blizini Avganistanske granice. Njena porodica, a posebno njen otac, rukovodili su sa nekoliko škola u tom kraju, a ona je kao dobra učenica sanjarila da će jednog dana postati lekarka. Problem u ostvarenju njenih planova bio je što se njen rodni kraj povremeno nalazio pod kontrolom Talibana, koji su nametali stroge zakone i zabranjivali devojkama i devojčicama da pohađaju školu, pod pretnjom kazne, pa čak i smrti.
Kratak uvodni video o Malali Jusafzai.
Dokumentarni film o Malali pod naslovom Class dismissed (Prekinut čas) možete pogledati ovde.
U svom govoru povodom dodele Nobelove nagrade, Malala Jusazfai skromno je naglasila da je prima u ime hiljada, čak miliona devojčica i devojaka iz celog sveta kojima je uskraćeno pravo da se školuju, i pozvala je na dodelu nekoliko svojih prijateljica iz različitih delova sveta koje se bore za istu stvar, i one su bile s njom na ceremoniji dodele. Malala i sada nastavlja svoju borbu, i nedavno je otvorila školu za sirijske izbeglice u Libanu, koja nudi školovanje i treninge za devojke starosti od 14 do 18 godina. Kao poslednji deo ove priče o Malal Jusafzai i moći jedne mlade osobe da utiče na svet u kom živi, predlažemo da pogledate u celosti njen govor sa dodele Nobelove nagrade za mir.
. -
Polaznici morajuOznači kao završeno
Počasno članstvo u Kraljevskom škotskom geografskom društvu, izbor na Tajmsovu listu 100 najuticajnijih ljudi (ona je i najmlađa Tajmsova ličnost godine), izbor na Forbsovu listu 100 najmoćnijih žena na svetu (2019), i tri uzastopne nominacije za Nobelovu nagradu za mir (2019–2021).Greta Tunberg je švedska klimatska aktivistkinja i učenica. Bila je opisana kao uzor omladinskog aktivizma. Poznata je kao inicijatorka školskih protesta za klimu, pokret koji je započet novembra 2018. godine i pridobio je svetski značaj decembra iste godine. Njen lični protest sa sloganom „Školski štrajk za klimu” (Skolstrejk för klimatet) ispred švedskog parlamenta u Stokholmu je pridobio pažnju medija. Procenjeno je da joj se pridružilo 1,4 miliona studenata iz 112 država 15. marta 2019. godine u protestu. Tri člana norveškog parlamenta su je nominovali za Nobelovu nagradu za mir. Tunberg je već nosilac mnogih priznanja i nagrada za njen aktivizam, kao što su:
Gretin govor How dare you? (Kako se usuđujete?) iz 2019. godine.
Ja sam Greta (I am Greta) je dokumentarni film is 2020. godine koji prati Gretu, tinejdžerku i ekološkinju iz Švedske, na njenom međunarodnom pohodu kako bi ubedila ljude da poslušaju naučnike o problemima zagađenja u svetu. Greta Tunberg, petnaestogodišnjakinja, započinje štrajk u školi zbog klimatskih promena. Ona izostaje iz škole i sedi ispred parmalenta kako bi pokazala političarima da, ako se oni ne brinu za njenu budućnost, zašto bi to ona činila? Film je posvećen tome da moramo delati kako bismo sprečili klimatske promene pre nego što bude prekasno.
-
-
LEKCIJA 18 - Društvene mreže i aktivizam razmatra pojam aktivizma u sferi društvenih medija. Upoznaćete se sa određenjem društvenih mreža uopšte, debatama koje se javljaju o njima, posebno u pogledu pitanja da li društvene mreže podstiču ili obeshrabruju aktivizam i politilku aktivnost mladih ljudi?
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 18.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Lekcija Društvene mreže i aktivizam obrađuje pitanje aktivizma mladih u savremenom IT okruženju. Neki autori tvrde da je omladinski aktivizam danas na najnižim tačkama. Oni naglašavaju pokrete poput onih u SAD, na primer Crnih Pantera koji su se borili za prava crnih ljudi i ugnjetavanih ljudi u Americi, ili studentskih pokreta i antiratnog pokreta tokom rata u Vijetnamu. Studenti su takođe bili veoma uključeni u pokret za socijalnu pravdu i građanska prava, emancipatorski pokret žena i gej prava, kao i za ekološka pitanja i slobodu govora, između ostalog.
Danas, kako neki smatraju, mladi su narcisistički okrenuti samima sebi, i ne uzimaju učešća u građanskoj participaciji.Drugi misle da je bezbroj mladih građanski angažovano i uključeno u pokrete izvan tradicionalnih političkih grupa kao što su sindikati i političke stranke. Ako aktivisti čine samo mali procenat mladih, možda potcenjujemo značaj njihove prakse i načina na koji koriste savremenu tehnologiju. Kazimir zaključuje da „naše razumevanje savremenog omladinskog aktivizma - lokalnog i globalnog, nacionalnog i transnacionalnog - strašno zaostaje u odnosu na političke prakse mladih ... Mnogi mladi ljudi su pronašli svoj glas i zalažu se za promenu“.
Pauerpoint prezentaciju predavanja možete naći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Koni 2012 je dokumentarni film koji je snimila humanitarna organizacija pod nazivom Invisible children, ili Nevidljiva deca, te 2012. godine. Ovu organizaciju osnovala su 2004. godine troje reditelja i filmskih producenata - Jason Russell, Bobby Bailey i Lauren Poole kako bi informisali širu publiku o i priveli pravdi Džozefa Konija, vođu Lords Resistance Army ili u prevodu Božjeg pokreta otpora. Ova paravojna formacija u to vreme bila je odgovorna za otmice, silovanja, prinudni rad i smrt hiljada i hiljada dece, a zbog njihovog nasilja preko milion ljudi u Ugandi bilo je prinuđeno da se preseli ili pobegne. Godine 2005., dakle godinu dana pre nego što je osnovana organizacija Invisible Children, Džozef Koni je postao najozloglašeniji kriminalac koji se našao na vrhu liste najtraženijiih zločinaca Međunarodnog suda za zločine sa sedištem u Hagu, koji je njegove postupke opisao kao zločine koji nemaju nikakve dublje političke ili etičke motive, osim njegove brutalne želje za vlašću i nasiljem.
Kratko uvodno predavanje o Kony 2012 slučaju možete pronaći ovde.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Dokumentarni film o slučaju Kony 2012 je snimljen u produkciji američke organizacije Invisible Children, Inc.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Ovo video uputstvo će vas uputiti u proces kreiranja sopstvenog Jutjub kanala. Uputstvo sadrži detaljan tutorijal koji opisuje korak-po-korak sve što treba uraditi kako biste kreirali sopstveni nalog.
-
-
LEKCIJA 19 - Objavljivanje, predstavlja vam neke od mogućnosti da objavite i/ili postujete vaš rad. Tema je uglavnom posvećena pisanim člancima, a kao jednu od mogućnosti za nove autore preporučuje Transnacionalni omladinski magazinili TYM, kao jedan od prvih izvora i prilika da objavite vaš rad.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 19.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Transnational Youth Magazine (TYM) je redizajnirani onlajn magazin koji je ponikao iz inicijative Mediactive Youth. Časopis sadrži mnoštvo članaka koje su napisali mladi aktivisti iz desetina zemalja širom sveta. Neki od mladih aktivista svoje prve članke objavili su upravo ovde, i mi podstičemo sve da nam pošalju svoje priloge, bez obzira na to da li su početnici ili već iskusni autori.
-
-
LEKCIJA 20
Kombinovano učenje
Ova lekcija pruža uvod u metodu kombinovanog učenja. Učićete o konceptu kombinovanog učenja i njegovoj definiciji kao nastavne prakse koja integriše online sa tradicionalnim aktivnostima u učionici kako bi poboljšala metode učenja.
Pogledajte kratak uvodni video u LEKCIJU 20.
-
-
Polaznici morajuOznači kao završeno
Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.
-
Šta je kombinovano učenje?, koristan, kratak video koji uvodi ovaj koncept, koji je proizveo MBHU, definiše kombinovano učenje na sledeći način:
Kombinovano učenje predstavlja fundamentalnu promenu u dizajnu obrazovanja jer primenjuje kombinaciju digitalnih učila i aktivnih obrazovnih metoda zarad poboljšanja iskustva i ishoda učenja. Nastavna sesija kreirana putem kombinovanog modela učenja koristi vreme predviđeno za 1-na-1 nastavu uživo za aktivnosti koje pružaju najviše koristi od direktne interakcije.
Drugi Youtube video, Blended learning & flipped classroom, detaljno objašnjava šta je Blended Leaning, a posebno ilustruje jedan od njegovih glavnih modela – Flipped Classroom - koji se najčešće koristi i pokazuje kao posebno efikasan u praksi.
Šta je kombinovano učenje? Kombinovano učenje je tehnika obrazovanja koja uključuje kombinaciju onlajn materijala i lične nastave uživpo. Obrnuta učionica je vrsta mešanog učenja gde učenici gledaju svoj materijal sa predavanja kod kuće a rade kurseve na času. Pronađite još video zapisa na http://osms.it/more.
Na kraju, treći klip Blended Learning: Making it Work in Your Classroom, u produkciji Edutopia, primer je toga kako kombinovano učenje izgleda u učionici, a definiše ga ovako:
Školski pristup kombinovanom učenju koji omogućava nastavnicima fleksibilnost da definišu i primene onlajn nastavu koja zadovoljava potrebe njihovih učenika.
-
