Obrazovanje o medijskoj pismenosti

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Pogledajte kratko uvodno predavanje naslovljeno Šta je medijska pismenost? koje objašnjava pojam medijske pismenosti.

Prezentaciju predavanja u Preziju možete pronaći ovde. 

Dakle, šta su to  mediji i, tačnije, masovni mediji koji su danas toliko važni?

Da bismo shvatili ulogu medija, prvo moramo da razumemo ulogu medija u procesu komunikacije. Termin medij potiče od latinske reči medium, što znači nešto između. U procesu komunikacije, mediji su na taj način nešto što posreduje, nešto što prenosi poruke ili povezuje učesnike u komunikaciji.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Ovaj kratki Kahoot kviz sadrži 5 pitanja vezanih za lekciju o komunikaciji i masovnim medijima

Ovo kratko video predavanje objašnjava pojam medijske pismenosti. 

.     

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Pariska deklaracija o medijskom obrazovanju iz 2007. godine

UNESCO ozbiljno shvata medijsku pismenost! 

Več 1982. godine, UNESCO (organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) donela je tzv. Grinevaldsku deklaraciju, u kojo se kaže:

‘Živimo u svetu u kom su mediji sveprisutni: sve više ljudi provodi znatan deo vremena u gledanju televiziji, čitanju novina ili nedeljnika, slušajući ploče ili radio. U nekim zemljama, recimo, deca već provode više vremena u gledanju televizije nego što provode u školi.’

‘Pre negoli da osudimo ili prigrlimo nesumnjivu moć medija, moramo da prihvatimo njihov značajan uticaj i upliv širom sveta kao činjenično stanje, kao i da uvažimo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. He treba umanjivati uloga komunikacije i medija u procesu razvoja, kao ni funkciju medija kao instrumenata aktivnog građanskog učešća u društvu. Politički i obrazovni sistemi moraju da prepoznaju njihovu obavezu da kod svojih građana promovišu kritičko razumevanje fenomena komunikacije.’

Godine 2007, UNESCO je doneo još jednu deklaraciju u Parizu, koju možete pročitati an linku iznad ili ovde.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Predavanje Osnovni principi novinarstva objašnjava osnovne pojmove koje očekujemo da vidimo u svakom dobrom medijskom izveštavanju. Njegova suština je sumirana u principu 5 W i 1 H, što znači da bi vaša informacija trebalo da sadrži odgovore na sledećih 5 pitanja: Ko, Šta, Zašto, Kada i Gde, kao i Kako.

Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde. 

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Igrajte kratak Kahoot kviz o Osnovnim novinarskim principima

Koristan savet - ako se kolebate oko tačnog odgovora, oslonite se na sliku!

Ova prezentacija ukratko predstavlja razvoj odgovornog novinarstva i pruža primere najuticajnijih slučajeva u istoriji istraživačkog novinarstva, kao što su Votergejt skandal, Vikiliks, Panama papiri...

Ovaj kratak video predstavlja 10 bitnih novinarskih pravila odnosno 10 saveta za dobro novinarstvo, prilagoženih sa liste Džeremija Portera sa bloga Journalistics.

Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde. 

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Istraživačko novinarstvo često se određuje kao oblik novinarstva u kom novinari dubinski istražuju jednu temu, kao što su teški zločini, politička korupcija ili lošđe postupanje nekih preduzeća ili kompanija. 

Organizacije istraživačkih novinara: 

Dodatni izvori i materijal o istraživačkom novinarstvu:

Internet pruža mnoštvo korisnih, praktičnih i pronicljivih priručnika o istraživačkom novinarstvu, koji sadrže vodič kroz sve korake o tome kako pronaći dobru priču, pratiti je, kako se odnositi prema sagovornicima, odrediti minimalnu i maksimalnu hipotezu itd. 

Ten Steps to Investigative Reporting, Lusinda Flison je publikacija na engleskom Međunarodnog novinarskog centra (International Center for Journalists).

"Proširite razumevanje istraživačkog novinarstva! Nemojte se ograničavati! Istraživačko novinarstvo je više od priča koje razotkrivaju korupciju i kriminalnu aktivnost. Važne i poželjne teme takođe su one koje pokazuju kako sistem (ne) funkcioniše, ili rekonstruišu složene događaje. Reporteri u mnogim novinama otkrivaju da su njihovi čitaoci veoma zainteresovani za to kako stvari rade, šta se dešava, i kako to može uticati na obične ljude." 

 Istraživačko novinarstvo: od BIRN-ovih otkrića do izmišljenih pornića, kratak priručnik o istraživačkom novinarstvu uglednog srpskog istraživačkog novinara Branka Čečena

 ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO, publikacija koju je 2009. godine objavio Fridrih Ebert Štiftung u Sarajevu.

What is investigative journalism? (Šta je istraživačko novinarstvo). Knjiga i vebsajt Konrad Adenauer fondacije (Africa)       

"Kada budete pročitali ova poglavlja i uradili vežbe i pročitali dodatni materijal, bićete u stanju da: definišete praksu istraživačkog novinarstva, njegovu misiju i neka osnovna pravila, razmotrite veštine i lične kvalitete potrebne istraživačkim novinarima, pronađete teme i odgovarajuće pristupe za istraživačke priče..." 

"Zbirka služi kao dopunski materijal za potrebe obuke, sa ciljem da poboljša razmenu dobrih praksi i umrežavanje u istraživačkom novinarstvu širom sveta. Sadrži više od 20 nedavnih istraživačkih priča širom sveta, pokrivajući širok spektar aktuelnih tema od posebnog interesa za UNESCO, poput slobode informacija, dobre uprave, socijalnih i pravnih pitanja, životne sredine, zdravlja i pola ... objašnjenje kako su autori sproveli svoja istraživanja i pisanje dela. Mnogi autori pripadaju Globalnoj mreži istraživačkog novinarstva, a priče ilustruju savremene tehnike i visoke standarde

Istraživačko novinarstvo, priredio Hjugo de Berg

Cilj ove vežbe (dostupne na vebsajtu MediaLit.org) jeste da steknete bolje razumevanje načina na koji su konstruisane tj. napravljene medijske proruke. Odluke o tome šta uključiti a šta izostaviti kao vest neprestano se donose, i tvorci medija bore se da postihnu ravnomernost i ravnotežu između različitih potreba. U ovoj vežbi vi ćete imati ulogu urednika Dnevnika tako što ćete napraviti raspored za Dnevnik tj. informativnu TV emisiju od 30 minuta, i time iskusiti proces donošenja ključnih odluka o tome šta ide u program a šta nikada neće biti viđeno.

Ciljevi: Bićete u stanju da… 

1. Iskusite ulogu urednika vesti.

2. Definišete faktore od kojih zavisi odlučivanje o vestima.

3. Istražite prirodu medijskih vesti koje su svesno tako konstruisane da subjektivni, lični izbori utiču na to koje će vesti biti saopštene.

Vaši zadaci su:

I. Najpre, da odete na vebsajt Newseum (na engleskom) koji sadrže naslovne stranice stotina novina iz desetina zemalja, ili Naslovne strane (na srpskom). Newseum sadrži i opciju "pregled mape" koja Vam omogućava da možda nađete i Vaše lokalne novine kao i gradove u blizini. 

II. Uporedite naslovne stranice različitih novina - Koje priče su na više naslovnih strana? Koje su na samo jednoj? Kakva osećanja ili utiske dobijate od tih različitih naslovnih strana? Uporedite naslove i podnaslove za istu priču u različitim novinama. Kako se one razlikuju po tonu i implikacijama? Kako naslovi utiču na način na koji čitamo priču? Uporedite fotografije povezane sa istom pričom u dvema novinama. Na koje načine te fotografije nalikuju ili se razlikuju jedna od druge? Šta fotografije sugerišu o priči? Koji bi bili neki od načina na koje naslovi i fotografije utiču na tumačenje ovih novinskih priča?

III. Sastavite sopstvenu naslovnu stranicu. Dok to radite, razmislite o sledećem - kako i zašto ste odlučili da izaberete određene događaje a da izostavite neke druge? koje fotografije-vizuelni materijal ste uključili i zašto? Koje naslove i podnaslove ste izabrali - mogu li oni biti neutralni i kakvu poruku oni prenose?

Svaka priča i svaki pisani tekst počivaju na izvesnoj logici, tj. svi su sastavljeni prema nekim načelima. Cilj ovo kratkog predavanja Osnovna pravila pisanja (10:46), je da prepoznamo neke osnove principe i logiku koja (bi trebalo da) se nalazi u pozadini svakog pisanog teksta. 

Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde. 

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Koristan sažetak osnovnih stilskih principa iz knjige John R. Trimble, Writing with Style: Conversations on the Art of Writing (na engleskom jeziku), kao što su:

1 “Getting Launched”
2 “Thinking Well”
3 "How to write a critical analysis"
4 "Openers"
5 "Middles"

6 "Closers"

Napredni test stilskih veština: 

(za IELTS test)

IELTS test je jedan od najrasprostranjenijih i praktično univerzalno prihvaćenih testova engleskog jezika. IELTS skraćenica znači: International English Language Testing System -   Međunarodni sistem testiranja engleskog jezika - dakle, to je test engleskog jezika za procenu veštine, razvijen i sproveden od strane Britanskog saveta u saradnji sa IDP Education i Cambridge Assessment English.

IELTS sistem je visoko cenjen i široko prepoznat kao najpopularniji test engleskog jezika. Bez obzira da li želite da studirate, razvijate svoju karijeru ili se nastanite u zemlji u kojoj se govori engleski jezik, IELTS Vam može otvoriti taj put.

Na gorenavedenom linku možete uraditi 2 pripremna testa i tako testirati i vežbati Vaše veštine pisanja na engleskom jeziku.

Sledeća tema na ovom kursu je lista Deset stilskih zapovesti. Ovde se oslanjamo na čuvenu knjižicu The Elements of Style, koju je pre više od 100 godina napisao Vilijam Strank a pre pola veka preuredio Elvin Vajt. Mnogi je smatraju najboljim priručnikom za mlade novinare. Na svega nekoliko desetina stranica, ova knjiga sažima sva najvažnija pravila i primere tipičnih grešaka u engleskom jeziku.

Prezi prezentaciju predavanja možete naći ovde.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Igrajte Kahoot kviz od 12 pitanja o osnovnim pravilima pisanja i medijskoj pismenosti

Srećno!

Za one koji bi želeli da poboljšaju svoj pisani stil na engleskom jeziku, odličan izvor za to predstavlja poznata kratka knjiga The Elements of Style koju je napisao William Strunk još pre stotinu godina, a preradio E. B. White. Ova knjiga imala je bezbroj izdanja pa se i dalje smatra jednim od najboljih uvoda u dobro pisanje na engleskom jeziku. 

Takođe, budući da sadrži i mnoga univerzalna pravila pisanja, knjiga je od koristi za svakoga ko želi da sazna više o stilu i poboljša svoje pisane veštine.

Pročitajte pažljivo odeljak - Elementary Principles of Composition str. 15-32.

Sledeća tema u ovom delu kursa posvećenog stilu i pisanju je lista deset osnovnih pravila ispravne upotrebe jezika, neka vrsta top 10 liste osnovnih gramatičkih pravila na engleskom jeziku ili najčešćih grešaka koje ljudi prave, ali koje uglavnom važe i na srpskom i drugim jezicima. Naš izvor za to je prethodno pomenuta knjiga Elementi stila koju je pre 100 godina napisao Vilijam Strunk i koju je pre nekih pola veka uvećao Elvin Vajt.

Prezi prezentaciju predavanja na engleskom možete naći ovde. 

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Za one koji bi želeli da poboljšaju svoj pisani stil na engleskom jeziku, odličan izvor za to predstavlja poznata kratka knjiga The Elements of Style koju je napisao William Strunk još pre stotinu godina, a preradio E. B. White. Ova knjiga imala je bezbroj izdanja pa se i dalje smatra jednim od najboljih uvoda u dobro pisanje na engleskom jeziku. 

Takođe, budući da sadrži i mnoga univerzalna pravila pisanja, knjiga je od koristi za svakoga ko želi da sazna više o stilu i poboljša svoje pisane veštine.

Pročitajte pažljivo odeljak - Elementary Principles of Usage str. 1-15.

Ovaj vebsajt sadrži spisak raznih interaktivnih kvizova o gramatici i pisanju na engleskom jeziku koje možete odigrati u bilo koje doba. Ovi kvizovi i vežbe pokrivaju sve glavne oblast istila i pisanja, kao što su: osnovni delovi rečenice, glagoli, fraze i sintagme, strukturne greške, interpunkcija, spelovanje, rečnik i oppšti gramatički kvizovi.

Za one koji žele da provere svoje znanje pravilne upotrebe srpskog jezika, dostupni su: kratki kviz gramatike Proveri svoje znanje, pravopisni kviz, a razrešenje mnogih jezičkih nedoumica možete naći na vebsajtu Pismenica.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Ovaj Kahoot kviz pomoći će Vam da obnovite temu ne/pouzdanih i verodostojnih izvora informacija.

U najkraćem, “lažne vesti” su one medijske priče koje su neistinite: sama priča je izmišljena, bez verodostojnih činjenica, izvora ili citata.

Dodatni izvori:

Borba protiv lažnih vesti kod nas:

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Istina ili laž? je kratak test od 10 pitanja koji je razvio poznati portal Politifact, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo. Ova pitanja pomoćiće Vam da odredite i procenite da li je određeni vebsajt, članak, ili izvor informacija pouzdan ili nije. Nakon što završite kviz, dobićete povratnu informaciju o tome da li je dati izvor pouzdan, lažan ili je sumnjiv i potrebna mu je dodatna provera.

Provera činjenica - fektčeking je, ukratko, provera istinitosti i ispravnosti teksta, rečenice, slike, snimka ili bilo koje druge 

U prezentaciji dostupnoj na linku iznad, ukratko ćemo videti:

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Novinarska etika odnosi se na etička pravila i načela kojih novinari treba da se pridržavaju i slede.

Etički kodeks Udruženja profesionalnih novinara (Society of Professional Journalists - SPJ Code of Ethics) predstavlja jedan od najuticajnijih i najjasnijih izraza etičkih standarda u novinarstvu.

U Srbiji, najvažniji dokument predstavlja Kodeks novinara Srbije koji su 2006. godine zajednički doneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, dve glavne novinarske organizacije u zemlji, posle brojnih javnih rasprava u kojima su učestvovali novinari, predstavnici medija i medijski stručnjaci.

Neki od temeljnih principa tog Kodeksa su:

I ISTINITOST IZVEŠTAVANjA

Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.

II NEZAVISNOST OD PRITISAKA

 Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadležnih urednika. Novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tačnosti.

III SPREČAVANjE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA

Novinar ne sme da prima ili traži materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija.

IV ODGOVORNOST NOVINARA

Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Kratko, uvodno predavanje naslovljeno Omladinski aktivizam koje objašnjava značenje ovog pojma.

Pauerpoint prezentaciju predavanja možete naći ovde.  

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Malala Jusafzai je sa samo 17 godina postala najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir zbog svoje borbe protiv nasilja nad decom i zalaganja za pravo devojčica da se školuju. Malala je rođena u regiji koja se zove Svat dolina, a koja se nalazi u Pakistanu u blizini Avganistanske granice. Njena porodica, a posebno njen otac, rukovodili su sa nekoliko škola u tom kraju, a ona je kao dobra učenica sanjarila da će jednog dana postati lekarka. Problem u ostvarenju njenih planova bio je što se njen rodni kraj povremeno nalazio pod kontrolom Talibana, koji su nametali stroge zakone i zabranjivali devojkama i devojčicama da pohađaju školu, pod pretnjom kazne, pa čak i smrti.

Dokumentarni film o Malali pod naslovom Class dismissed (Prekinut čas) možete pogledati ovde.

Greta Tunberg je švedska klimatska aktivistkinja i učenica. Bila je opisana kao uzor omladinskog aktivizma. Poznata je kao inicijatorka školskih protesta za klimu, pokret koji je započet novembra 2018. godine i pridobio je svetski značaj decembra iste godine. Njen lični protest sa sloganom „Školski štrajk za klimu” (Skolstrejk för klimatet) ispred švedskog parlamenta u Stokholmu je pridobio pažnju medija. Procenjeno je da joj se pridružilo 1,4 miliona studenata iz 112 država 15. marta 2019. godine u protestu. Tri člana norveškog parlamenta su je nominovali za Nobelovu nagradu za mir. Tunberg je već nosilac mnogih priznanja i nagrada za njen aktivizam, kao što su:

Gretin govor How dare you? (Kako se usuđujete?) iz 2019. godine.  

Ja sam Greta (I am Greta)  je dokumentarni film is 2020. godine koji prati Gretu, tinejdžerku i ekološkinju iz Švedske, na njenom međunarodnom pohodu kako bi ubedila ljude da poslušaju naučnike o problemima zagađenja u svetu. Greta Tunberg, petnaestogodišnjakinja, započinje štrajk u školi zbog klimatskih promena. Ona izostaje iz škole i sedi ispred parmalenta kako bi pokazala političarima da, ako se oni ne brinu za njenu budućnost, zašto bi to ona činila? Film je posvećen tome da moramo delati kako bismo sprečili klimatske promene pre nego što bude prekasno.

Lekcija Društvene mreže i aktivizam obrađuje pitanje aktivizma mladih u savremenom IT okruženju. Neki autori tvrde da je omladinski aktivizam danas na najnižim tačkama. Oni naglašavaju pokrete poput onih u SAD, na primer Crnih Pantera koji su se borili za prava crnih ljudi i ugnjetavanih ljudi u Americi, ili studentskih pokreta i antiratnog pokreta tokom rata u Vijetnamu. Studenti su takođe bili veoma uključeni u pokret za socijalnu pravdu i građanska prava, emancipatorski pokret žena i gej prava, kao i za ekološka pitanja i slobodu govora, između ostalog.

Drugi misle da je bezbroj mladih građanski angažovano i uključeno u pokrete izvan tradicionalnih političkih grupa kao što su sindikati i političke stranke. Ako aktivisti čine samo mali procenat mladih, možda potcenjujemo značaj njihove prakse i načina na koji koriste savremenu tehnologiju. Kazimir zaključuje da „naše razumevanje savremenog omladinskog aktivizma - lokalnog i globalnog, nacionalnog i transnacionalnog - strašno zaostaje u odnosu na političke prakse mladih ... Mnogi mladi ljudi su pronašli svoj glas i zalažu se za promenu“.

 Pauerpoint prezentaciju predavanja možete naći ovde.  

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Koni 2012 je dokumentarni film koji je snimila humanitarna organizacija pod nazivom Invisible children, ili Nevidljiva deca, te 2012. godine. Ovu organizaciju osnovala su 2004. godine troje reditelja i filmskih producenata - Jason Russell, Bobby Bailey i Lauren Poole kako bi informisali širu publiku o i priveli pravdi Džozefa Konija, vođu Lords Resistance Army ili u prevodu Božjeg pokreta otpora. Ova paravojna formacija u to vreme bila je odgovorna za otmice, silovanja, prinudni rad i smrt hiljada i hiljada dece, a zbog njihovog nasilja preko milion ljudi u Ugandi bilo je prinuđeno da se preseli ili pobegne. Godine 2005., dakle godinu dana pre nego što je osnovana organizacija Invisible Children, Džozef Koni je postao najozloglašeniji kriminalac koji se našao na vrhu liste najtraženijiih zločinaca Međunarodnog suda za zločine sa sedištem u Hagu, koji je njegove postupke opisao kao zločine koji nemaju nikakve dublje političke ili etičke motive, osim njegove brutalne želje za vlašću i nasiljem.

Kratko uvodno predavanje o Kony 2012 slučaju možete pronaći ovde.

Dokumentarni film o slučaju Kony 2012 je snimljen u produkciji američke organizacije Invisible Children, Inc. 

Ovo video uputstvo će vas uputiti u proces kreiranja sopstvenog Jutjub kanala. Uputstvo sadrži detaljan tutorijal koji opisuje korak-po-korak sve što treba uraditi kako biste kreirali sopstveni nalog.

Na gornjem linku možete pristupiti kompletnom sadržaju lekcije.

Transnational Youth Magazine (TYM) je redizajnirani onlajn magazin koji je ponikao iz inicijative Mediactive Youth. Časopis sadrži mnoštvo članaka koje su napisali mladi aktivisti iz desetina zemalja širom sveta. Neki od mladih aktivista svoje prve članke objavili su upravo ovde, i mi podstičemo sve da nam pošalju svoje priloge, bez obzira na to da li su početnici ili već iskusni autori.

Vebsajt Teachtought  pruža korisnu i ilustrativnu tabelu sa 12 primera kombinovanog učenja