Napredni kurs medijske pismenosti
Kursuse/teemade ülevaade
-
“Napredni kurs medijske pismenosti” je interaktivni, višejezični onlajn Mudl kurs (na srpskom, engleskom i španskom jeziku) koji ima za cilj da kod polaznika poboljša medijsku pismenost i kritičko mišljenje.
Kurs pruža osnovna znanja i veštine o medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju, potrebna za razumevanje savremenih medija i medijskih sadržaja, kao i za razumevanje i tumačenje poruka koje primamo i šaljemo putem masovnih medija (ne SMS il sl. nego poruka uopšte!). Kao polaznici, upoznaćete se sa i učiti o ključnim konceptima u oblasti medija i komunikacija, i biti osposobljeni da zauzmete kritičku, aktivnu i društveno odgovornu ulogu prema savremenoj medijskoj stvarnosti. Učićete o značaju i uticaju medija, njihovoj opšteprisutnosti, o načinu na koji su oni konstruisani i kako mogu biti dekonstruisani, dekodirani i kritički razmotreni u pogledu njihovog kvaliteta, pouzdanosti, objektivnosti itd. Nastojaćemo da razumemo i obuhvatimo širi kontekst u kom mediji funkcionišu i diskurs koji oni koriste da bi se obratili i bili ubedljivi svojim korisnicima/primaocima...
Ovaj kurs pokriva nekoliko krupnih oblasti medijskog univerzuma, od kojih svaka sadrži niz različitih tema: Tipovi medija: tradicionalni nasuprot društvenim; Medijska pismenost i novi humanizam kao novi koncepti UNESCO-a; različita shvatanja pojma medijska pismenost; 5W+1H - osnovna pravila dobrog novinarstva (Ko?, Gde? Šta?, Kada?, Kako? i Zašto?); Pronađite uljeza - kako analizirati medijske poruke; Svet u 30 minuta: pravljenje TV dnevnika; Predstavljanje i simbolizam u medijima; Pristranost u medijima; Šta je "medijsko spinovanje"? Lažne vesti i kako ih prepoznati (CRAP test), Moć medija (vrlo kratak pregled istorije masovnih medija, novinarstva i primera najuticajnijih medijskih slučajeva poput Votergejt skandala, Vikiliksa, Panama papira...)
-
Prva nedelja sadrži osnovne pojmove o medijskoj pismenosti i pravilima pisanja. Definisaćemo termine mediji i pismenost, govoriti o izmenjenoj ulozi pismenosti u današnjem promenljivom tehnološkom svetu, čitati ključnu Deklaraciju o medijskom obrazovanju. Takođe, diskutovaćemo o nekim osnovnim pravilima pisanja, vežbati njihovu primenu i testirati naše veštine pisanja.
LEKCIJA 1 - Šta je medijska pismenost?
-
Kratko uvodno predavanje naslovljeno Šta je medijska pismenost? koje objašnjava pojam medijske pismenosti.
Prezentaciju predavanja u Preziju možete pronaći ovde. -
Pariska deklaracija o medijskom obrazovanju iz 2007. godine
UNESCO ozbiljno shvata medijsku pismenost!
Več 1982. godine, UNESCO (organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) donela je tzv. Grinevaldsku deklaraciju, u kojo se kaže:
‘Živimo u svetu u kom su mediji sveprisutni: sve više ljudi provodi znatan deo vremena u gledanju televiziji, čitanju novina ili nedeljnika, slušajući ploče ili radio. U nekim zemljama, recimo, deca već provode više vremena u gledanju televizije nego što provode u školi.’
‘Pre negoli da osudimo ili prigrlimo nesumnjivu moć medija, moramo da prihvatimo njihov značajan uticaj i upliv širom sveta kao činjenično stanje, kao i da uvažimo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. He treba umanjivati uloga komunikacije i medija u procesu razvoja, kao ni funkciju medija kao instrumenata aktivnog građanskog učešća u društvu. Politički i obrazovni sistemi moraju da prepoznaju njihovu obavezu da kod svojih građana promovišu kritičko razumevanje fenomena komunikacije.’
Godine 2007, UNESCO je doneo još jednu deklaraciju u Parizu, koju možete pročitati an linku iznad ili ovde.
-
Pariska deklaracija o medijskom obrazovanju iz 2007. godine
UNESCO ozbiljno shvata medijsku pismenost!
Več 1982. godine, UNESCO (organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) donela je tzv. Grinevaldsku deklaraciju, u kojo se kaže:
‘Živimo u svetu u kom su mediji sveprisutni: sve više ljudi provodi znatan deo vremena u gledanju televiziji, čitanju novina ili nedeljnika, slušajući ploče ili radio. U nekim zemljama, recimo, deca već provode više vremena u gledanju televizije nego što provode u školi.’
‘Pre negoli da osudimo ili prigrlimo nesumnjivu moć medija, moramo da prihvatimo njihov značajan uticaj i upliv širom sveta kao činjenično stanje, kao i da uvažimo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. He treba umanjivati uloga komunikacije i medija u procesu razvoja, kao ni funkciju medija kao instrumenata aktivnog građanskog učešća u društvu. Politički i obrazovni sistemi moraju da prepoznaju njihovu obavezu da kod svojih građana promovišu kritičko razumevanje fenomena komunikacije.’
Godine 2007, UNESCO je doneo još jednu deklaraciju u Parizu, koju možete pročitati an linku iznad ili ovde.
-
http://www.medijskapismenost.net/
Priručnik Osnove medijske pismenosti
Medijska pismenost i civilno društvo
na srpskom-hrvatskom-bosanskom; ur. Nata Zgrabljić RotarMedia Literacy now vebsajt
Transmedia convergence (sa Henrijem Dženkinsom, na engleskom) -
http://www.medijskapismenost.net/
Priručnik Osnove medijske pismenosti
Medijska pismenost i civilno društvo
na srpskom-hrvatskom-bosanskom; ur. Nata Zgrabljić RotarMedia Literacy now vebsajt
Transmedia convergence (sa Henrijem Dženkinsom, na engleskom) -
Vežba - sažetak Pariske agende u 200 do 300 reči.
Pokušajte da ukratko opišete Parisku agendu tako što ćete se rukovoditi sledećim pitanjima: ko ju je, kada i zašto doneo? Koje su četiri smernice iz Grinevaldske deklaracije koje su zadržale važnost u Pariskoj agendi? Koje su preporuke za sve četiri smernice? Koje smernice Vi smatrate najvažnijima i zašto?
-
Vežba - sažetak Pariske agende u 200 do 300 reči.
Pokušajte da ukratko opišete Parisku agendu tako što ćete se rukovoditi sledećim pitanjima: ko ju je, kada i zašto doneo? Koje su četiri smernice iz Grinevaldske deklaracije koje su zadržale važnost u Pariskoj agendi? Koje su preporuke za sve četiri smernice? Koje smernice Vi smatrate najvažnijima i zašto?
-
-
Druga nedelja posvećena je oruđima i primerima koji Vam omogućavaju da kritički pristupite medijskim porukama. Svaka vest i medijski prilog imaju određeni ugao ili tačku gledišta iz koje se pripoveda ili govori. Kritičko čitanje medijskih poruka znači biti svestan i razmišljati kritički o ovom specifičnom uglu iz kog je neka priča ispričana, kao i o različitim strategijama koje mediji koriste kako bi bili što uverljiviji i ubedljiviji.
Drugim rečima, ova tema uvešće Vas u pitanja kao što su predstavljanje i simbolika u medijima, pristrasnost i predrasude u medijima, medijsko "spinovanje" tj. izvrtanje činjenica ili iskrivljenje pogleda i perspektiva putem posebnih medijskih strategija.
-
Kritički čitati medijske poruke znači biti svestan, razmišljati, i to na kritički način, o uglu iz kog je ispričana neka priča. To ćemo ilustrovati tako što ćemo pogledati nekoliko različitih kratkih medijskih izveštaja o krizi u Siriji.Prezi prezentaciju ovog predavanja možete naći ovde.
-
KINA I RUSIJA U POLITICI I MEDIJIMA U SAD
Zadatak: pažljivo pogledajte ova dva video klipa
Sada, razmislite i pokušajte da date odgovore na sledeća pitanja u formi nekoliko pasusa (ukupno do 500 reči ili stotinak reči za svako pitanje):
Ko bi ovde bili "dobri" a ko "loši momci"?
Ko je od zvaničnika predstavljen, tj. čije su sve izjave date i kakvo mesto oni imaju u vlasti (vodeće, manje bitne figure...)?
Kako izgledaju snimci iz Rusije i Kine?
Šta mislite o ukupnoj poziciji-gledištu tvoraca ovih priloga?
Da li nam to nešto govori o ukupnom stavu date TV mreže i njene publike/društva kojem se obraća uopšte?
-
KINA I RUSIJA U POLITICI I MEDIJIMA U SAD
Zadatak: pažljivo pogledajte ova dva video klipa
Sada, razmislite i pokušajte da date odgovore na sledeća pitanja u formi nekoliko pasusa (ukupno do 500 reči ili stotinak reči za svako pitanje):
Ko bi ovde bili "dobri" a ko "loši momci"?
Ko je od zvaničnika predstavljen, tj. čije su sve izjave date i kakvo mesto oni imaju u vlasti (vodeće, manje bitne figure...)?
Kako izgledaju snimci iz Rusije i Kine?
Šta mislite o ukupnoj poziciji-gledištu tvoraca ovih priloga?
Da li nam to nešto govori o ukupnom stavu date TV mreže i njene publike/društva kojem se obraća uopšte?
-
Cilj ove vežbe (dostupne na vebsajtu MediaLit.org) jeste da steknete bolje razumevanje načina na koji su konstruisane tj. napravljene medijske proruke. Odluke o tome šta uključiti a šta izostaviti kao vest neprestano se donose, i tvorci medija bore se da postihnu ravnomernost i ravnotežu između različitih potreba. U ovoj vežbi vi ćete imati ulogu urednika Dnevnika tako što ćete napraviti raspored za Dnevnik tj. informativnu TV emisiju od 30 minuta, i time iskusiti proces donošenja ključnih odluka o tome šta ide u program a šta nikada neće biti viđeno.
Ciljevi: Bićete u stanju da…
1. Iskusite ulogu urednika vesti.
2. Definišete faktore od kojih zavisi odlučivanje o vestima.
3. Istražite prirodu medijskih vesti koje su svesno tako konstruisane da subjektivni, lični izbori utiču na to koje će vesti biti saopštene.
Vaši zadaci su:
I. Najpre, da odete na vebsajt Newseum (na engleskom) koji sadrže naslovne stranice stotina novina iz desetina zemalja, ili Naslovne strane (na srpskom). Newseum sadrži i opciju "pregled mape" koja Vam omogućava da možda nađete i Vaše lokalne novine kao i gradove u blizini.
II. Uporedite naslovne stranice različitih novina - Koje priče su na više naslovnih strana? Koje su na samo jednoj? Kakva osećanja ili utiske dobijate od tih različitih naslovnih strana? Uporedite naslove i podnaslove za istu priču u različitim novinama. Kako se one razlikuju po tonu i implikacijama? Kako naslovi utiču na način na koji čitamo priču? Uporedite fotografije povezane sa istom pričom u dvema novinama. Na koje načine te fotografije nalikuju ili se razlikuju jedna od druge? Šta fotografije sugerišu o priči? Koji bi bili neki od načina na koje naslovi i fotografije utiču na tumačenje ovih novinskih priča?
III. Sastavite sopstvenu naslovnu stranicu. Dok to radite, razmislite o sledećem - kako i zašto ste odlučili da izaberete određene događaje a da izostavite neke druge? koje fotografije-vizuelni materijal ste uključili i zašto? Koje naslove i podnaslove ste izabrali - mogu li oni biti neutralni i kakvu poruku oni prenose?
-
Cilj ove vežbe (dostupne na vebsajtu MediaLit.org) jeste da steknete bolje razumevanje načina na koji su konstruisane tj. napravljene medijske proruke. Odluke o tome šta uključiti a šta izostaviti kao vest neprestano se donose, i tvorci medija bore se da postihnu ravnomernost i ravnotežu između različitih potreba. U ovoj vežbi vi ćete imati ulogu urednika Dnevnika tako što ćete napraviti raspored za Dnevnik tj. informativnu TV emisiju od 30 minuta, i time iskusiti proces donošenja ključnih odluka o tome šta ide u program a šta nikada neće biti viđeno.
Ciljevi: Bićete u stanju da…
1. Iskusite ulogu urednika vesti.
2. Definišete faktore od kojih zavisi odlučivanje o vestima.
3. Istražite prirodu medijskih vesti koje su svesno tako konstruisane da subjektivni, lični izbori utiču na to koje će vesti biti saopštene.
Vaši zadaci su:
I. Najpre, da odete na vebsajt Newseum (na engleskom) koji sadrže naslovne stranice stotina novina iz desetina zemalja, ili Naslovne strane (na srpskom). Newseum sadrži i opciju "pregled mape" koja Vam omogućava da možda nađete i Vaše lokalne novine kao i gradove u blizini.
II. Uporedite naslovne stranice različitih novina - Koje priče su na više naslovnih strana? Koje su na samo jednoj? Kakva osećanja ili utiske dobijate od tih različitih naslovnih strana? Uporedite naslove i podnaslove za istu priču u različitim novinama. Kako se one razlikuju po tonu i implikacijama? Kako naslovi utiču na način na koji čitamo priču? Uporedite fotografije povezane sa istom pričom u dvema novinama. Na koje načine te fotografije nalikuju ili se razlikuju jedna od druge? Šta fotografije sugerišu o priči? Koji bi bili neki od načina na koje naslovi i fotografije utiču na tumačenje ovih novinskih priča?
III. Sastavite sopstvenu naslovnu stranicu. Dok to radite, razmislite o sledećem - kako i zašto ste odlučili da izaberete određene događaje a da izostavite neke druge? koje fotografije-vizuelni materijal ste uključili i zašto? Koje naslove i podnaslove ste izabrali - mogu li oni biti neutralni i kakvu poruku oni prenose?
-
-
Treća i četvrta nedelja sadrže pregled nekih osnovnih principa dobrog, odnosno odgovornog novinarstva. Na engleskom jeziku to su tzv. "5 Ws and 1H", odnosno na srpskom - ko, šta, gde, kada, kako i zašto?, i predstavljaju osnovne principe novinarstva. To znači da Vaša informacija treba da sadrži odgovore na ovih 6 pitanja.
Ovaj deo kursa takođe sadrži informacije i dodatne izvore i linkove o fenomenu lažnih vesti, o tome kako pronaći pouzdane izvore informacija i istraživati temu, kao i neke praktične, uvodne napomene o osnovnim pravilima pisanja i vežbe i kvizove napravljene da Vam pomognu da utvrdite i poboljšate Vaš pisani stil.
-
Predavanje Osnovna novinarska pravila - 6 pitanja predstavlja uvod u osnovne stvari koje očekujemo da vidimo u svakom dobrom medijskom izveštavanju. wihova suština je sažeta u principu 6 pitanja, što znači da Vaša informacija treba da sadrži odgovore na sledeća pitanja: Ko, šta, gde, kad, kako i zašto?
Prezentaciju predavanja u Preziju možete naći ovde.
-
Svaka priča i svaki pisani tekst poseduje osređenu logiku, neki red, svi su oni napravljeni prema izvesnim načelima. Cilj ovog kratkog predavanja Osnove dobrog pisanja je da prepozna neke osnove logike pisanja ili principe koji se nalaze, ili bi trebalo da se nalaze, u podlozi svakog dobrog pisanog stila.
Prezentaciju predavanja u Preziju možete naći ovde.
-
Ova prezentacija sadrži neke osnovne podatke o lažnim vestima, o tome kako ih prepoznati, kao i dodatne izvore i linkove na ovu temu.
U najkraćem, “lažne vesti” su one medijske priče koje su neistinite: sama priča je izmišljena, bez verodostojnih činjenica, izvora ili citata.
Dodatni izvori:
•Lista vebsajtova sa lažnim vestima na Vikipediji, od kojih većina proizvodi lažne političke vesti (na engleskom)•Fact v. Fiction - Fake News: koristan vebsajt na engleskom jeziku koji sadrži primere lažnih vesti, podatke o vebsajtove sa lažnim vestima, kvizove i onlajn igrice radi vežbanja u nalaženju i prepoznavanju lažnih vesti•Još jedan indeks vebsajtova (mahom na engleskom jeziku) koji šire lažne vesti od strane Columbia Journalism Review (CJR)•Koristan vebsajt o Prepozavanju lažnih izvora vesti (na engleskom jeziku)•Knjiga: Stebbins, Leslie. (2015). Finding Reliable Information Online: Adventures of an Information Sleuth. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2015Stebings nudi zanimljivu knjigu u kojoj svako poglavlje predstavlja primer jedne onlajn potrage za informacijama, od pitanja da li je crno vino dobro za zdravlje do toga gde otputovati za praznike. Ona prati pretraživače poput Gugla i specijalizovanih veb lokacija i traži izvore i korene informacija kako bi pokazala koji su dobri i pouzdani izvori.Borba protiv lažnih vesti kod nas:
-
Ova prezentacija sadrži neke osnovne podatke o lažnim vestima, o tome kako ih prepoznati, kao i dodatne izvore i linkove na ovu temu.
U najkraćem, “lažne vesti” su one medijske priče koje su neistinite: sama priča je izmišljena, bez verodostojnih činjenica, izvora ili citata.
Dodatni izvori:
•Lista vebsajtova sa lažnim vestima na Vikipediji, od kojih većina proizvodi lažne političke vesti (na engleskom)•Fact v. Fiction - Fake News: koristan vebsajt na engleskom jeziku koji sadrži primere lažnih vesti, podatke o vebsajtove sa lažnim vestima, kvizove i onlajn igrice radi vežbanja u nalaženju i prepoznavanju lažnih vesti•Još jedan indeks vebsajtova (mahom na engleskom jeziku) koji šire lažne vesti od strane Columbia Journalism Review (CJR)•Koristan vebsajt o Prepozavanju lažnih izvora vesti (na engleskom jeziku)•Knjiga: Stebbins, Leslie. (2015). Finding Reliable Information Online: Adventures of an Information Sleuth. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2015Stebings nudi zanimljivu knjigu u kojoj svako poglavlje predstavlja primer jedne onlajn potrage za informacijama, od pitanja da li je crno vino dobro za zdravlje do toga gde otputovati za praznike. Ona prati pretraživače poput Gugla i specijalizovanih veb lokacija i traži izvore i korene informacija kako bi pokazala koji su dobri i pouzdani izvori.Borba protiv lažnih vesti kod nas:
-
Istina ili laž? je kratak test od 10 pitanja koji je razvio poznati portal Politifact, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo. Ova pitanja pomoćiće Vam da odredite i procenite da li je određeni vebsajt, članak, ili izvor informacija pouzdan ili nije. Nakon što završite kviz, dobićete povratnu informaciju o tome da li je dati izvor pouzdan, lažan ili je sumnjiv i potrebna mu je dodatna provera.
-
Istina ili laž? je kratak test od 10 pitanja koji je razvio poznati portal Politifact, dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo. Ova pitanja pomoćiće Vam da odredite i procenite da li je određeni vebsajt, članak, ili izvor informacija pouzdan ili nije. Nakon što završite kviz, dobićete povratnu informaciju o tome da li je dati izvor pouzdan, lažan ili je sumnjiv i potrebna mu je dodatna provera.
-